YUTECHME

Priča o Tetrisu počinje u Moskvi, u računarskom centru ruske akademije nauka početkom 80-tih godina. To je priča o startapu ruskog matematičara Alekseja Pažitnova (Алексей Пажитнов) za vreme hladnog rata u komunističkoj Rusiji. Možda je priča počela i desetak godina ranije, hladnog februarskog dana 1970. godine kada je petnaestogodišnji Aleksej zbog preloma noge bio osuđen na tromesečno mirovanje. Da bi se lakše izborio sa dosadom, drugovi su mu poklonili knjigu matematičkih slagalica. Najviše mu se svidela igra Pentomino. Cilj igre je složiti pravougaonik pločicama istih površina dobijenih sklapanjem pet identičnih kvadrata.

Desetak godina kasnije, 1984. godine, Aleksej Pažitnov slagalici daje novu formu, računarsku igru Tetris. Za razliku od Pentomina gde za rešavanje problema imate sve vreme ovog sveta, u Tetrisu se blokovi gomilaju pa je igra vremenski ograničena. Blokovi nisu imali pet već četiri segmenta, pa je logično ime za igru bilo Tetronimo. Međutim, Aleksej ovo ime kombinuje sa imenom igre tenis i tako nastaje Tetris. Ovo je univerzalno ime igre, tako se zove i u Rusiji i na zapadu i kod nas. Kako je prva verzija bila implementirana na ruskom računaru Elektronika 60, verovatno igra nije otišla daleko od Ruske akademije nauka. Tetris se igrao po naučnim institutima i istraživačkim centrima. Elektronika 60 je bio terminalni računar tj. nije posedovao grafički interfejs, Aleksej je blokove formirao pomoću uglastih zagrada, a njihovim spajanjem reprodukovao poznate Tetris oblike. Moguće je da mu ovo nije prestavljalo problem, on je bio iskusan programer koji se bavio veštačkom inteligencijom i prepoznavanjem govora, izazovima koji muče i današnje programere. Ali bez obzira na to, početkom 80-tih je bilo teško zamisliti računarsku igru u realnom vremenu i svakako je trebalo uložiti veliki napor za pronalaženje softverskih rešenja koja će nadomestiti nedostatak hardvera.

Istih godina i personalni IBM (International Business Machines) računari počinju da se infiltriraju na rusko tržište. Oni su koristili DOS operativni sistem, a jedan od popularnijih jezika je bio Paskal (Turbo Pascal). Aleksej Pažitnov u saradnji sa studentom Vadimom Gerasimovom (Вадим Герасимов) prepisuje igru u novom programskom jeziku i tako Tetris postaje dostupan na PC računarima. Ovaj korak je omogućio širenje igre u ovom pre-internet vremenu. Presnimavanjem preko disketa igra doživljava uspeh prvo u Moskvi, a onda i u ostatku Rusije. Iz ruke u ruku dospeva i do Mađarske. Iako je Mađarska bila iza gvozdene zavese, ona je ipak predstavljala izlaz na zapad. Iz nje je nešto ranije izvezena i Rubikova kocka, jedna od najprodavanijih igračaka na svetu, a u njoj su boravili i trgovci softverom. Njihov biznis model je bio kupovina jeftinog softvera u istočnom bloku i preprodaja istog na zapadu.

Britanski, a poreklom Mađar, trgovac softverom Robert Stejn (Robert Stein) je primetio Tetris prilikom jedne posete Mađarskoj i želeo je da ga otkupi. Kontaktirao je Alekseja Pažitnova teleprinterom (pretečom faks mašine), ali je poruka praktično završila u crnoj rupi. Sovjetski komunizam je drastično usporavao bilo kakvu komunikaciju sa zapadom. Za svaku prepisku Aleksej je morao da traži dozvolu od države, pa je sve potrajalo nekoliko meseci. Na kraju, najverovatnije zbog kulturoloških razlika, Robert Stejn je bio ubeđen da je dobio dozvolu za distribuciju Tetrisa. Vraća se u Britaniju i softver preprodaje Mirorsoftu (Mirrorsoft) i Spektrum holobajtu (Spectrum HoloByte).

Mirorsoft i Spektrum holobajt su sestrinske kompanije (Mirorsoft u Britaniji i Spektrum holobajt u SAD) britanskog medijskog barona Roberta Maksvela (Robert Maxwell) koji je opravdao svoju titulu i u slučaju Tetrisa. Igru predstavlja i prodaje kao nešto zabranjeno, nešto što dolazi sa one strane gvozdene zavese. Njegova verzija igre ima sliku Kremlja u pozadini, a radnju prati ruska narodna muzika. Ovu muzičku temu 90-tih obrađuje poznati britanski kompozitor mjuzikla Endru Lojd Veber (Andrew Lloyd Webber) pod pseudonimom Doktor Spin i od nje pravi veliki disko hit Tetris.

U SAD posle predstavljanja na CES sajmu, ali i na ostalim COMDEX egzibicijama Tetris postaje hit. Upravo na ovim mestima ga primećuje i Henk Rodžers (Henk Rogers), ekspert za lokalizaciju video igara tj. njihovo prilagođavanje različitim kulturama. Pošto je u to vreme znao za Nitendov tajni projekat, kasnije nazvan Gejm boj, predvideo je veliki uspeh mobilne verzije Tetrisa. Uvideo je da budućnost Tetrisa nije na desktop računarima, već na prenosivim uređajima. On licencira Tetris za japansko tržište u nadi da će ga Nitendo integrisati u Gejm boj. Predviđanja su se ispunila, Tetris postaje svetski hit sa pojavom Gejm boja. Upravo ova kombinacija softvera i hardvera donosi slavu ovoj video igri.

U međuvremenu su Rusi shvatili kako zapadni sistem funkcioniše i formiraju agenciju za licenciranje softvera, Erlog, koja se uključuje u borbu za autorska prava. Ova agencija prodaje licencu za Tetris kompaniji Atari koja je od ranije bila u sukobu sa Nitendom. Uglavnom su ovi sukobi bili uzrokovani inverznim inženjeringom koji je sprovodio Atari na Natendovim igrama kako bi zaobišao plaćanje licenci. Stvar je ovim dodatno zakomplikovana i završava na sudu u SAD. Glavni protagonisti suđenja su bili Henk Rodžers koji je kupio licencu za Nitendo, kompanija Atari i ruska Erlog agencija, ali je stvar otišla i dalje, na sam početak, do Roberta Maksvela i Stejna. U Rusiji se promenio politički sistem i na čelo države je došao Gorbačov. Dok je u komunizmu Tetris bio vlasništvo države, novi sistem prepoznaje intelektualnu svojinu pa je u suđenje uključen i lično Aleksej Pažitnov.

Interesantno je da su po početku suđenja svi protagonisti otputovali u Moskvu kako bi postigli što bolji dogovor sa Erlogom i Aleksejem Pažitnovim. Svi oni su se našli iste nedelje 1989. godine u prestonici Rusije. Robert Maksvel i Stejn su zaista imali zakazane sastanke, ali Henk Rodžers nije. On sa turističkom vizom odlazi u Mosku i sastaje se sa Aleksejem. Kako su obojica delili strast prema igrama brzo su se razumeli, a kasnije postali i prijatelji.

Suđenje se vratilo na inicijalni ugovor između Roberta Stejna i Mirorsofta, odnosno Spektrum holobajta. Sud je došao do zaključka da se ovaj ugovor odnosi samo na desktop verzije Tetrisa, pa je Atari dobio pravo da igru distribuira na desktop računarima, a Nitendo na konzolama i prenosnim uređajima. Iako je Atari imao spremnu konzolnu verziju igre, morao je da je povuče sa tržišta. Da ironija bude veća, gejmeri tvrde da je ovo najbolja verzija Tetrisa ikada napravljena. Retki primerci ove konzolne igre koje Atari nije stigao da povuče i danas se preprodaju na Ibeju (Ebay).

Posle suđenja Henk Rodžers postaje prijatelj sa Aleksejem Pažitnovim. Pomaže mu da se preseli u Ameriku i povrati kontrolu nad Tetrisom. Interesantno je da po dolasku u Ameriku Aleksej prvo nalazi posao u Majkrosoftu. Izgleda mu nije bilo dosta ruskog komunizma. Vole Sloveni da ih neko tlači, pa to ti je. Kasnije njih dvojica osnivaju firmu Tetris sa sedištem na Havajima gde Henk i danas živi. Sa njima priča o Tetrisu dobija srećan kraj. Uspeli su da nadžive Sovjetski komunizam, hladni rat i pobede moćne zapadne kompanije.

Tetris igraju svi i domaćice i kvantni fizičari. Igra je jednostavna, a problem kojim se bavi je vizuelno-prostornog tipa. Za rešavanje ovakvih problema ljudski mozak koristi putanje koje se inače koriste za prebacivanje kratkoročnih sećanja u dugoročne. Tetris unosi pometnju u ovaj prenos, što dovodi do poznatih flešbekova. Primetili ste da posle višečasovnog igranja počinjete da vidite blokove gde god da pogledate. Ovo je posebno izraženo kada zažmurite i prilikom padanja u san. Još je zanimljivije što mozak tada pušta nasumične blokove, baš kao da stvarno igramo igru. Ovo je poznato u medicini kao “Tetris efekat“, a koristi se za brisanje nepoželjnih flešbekova posle traumatičnih iskustava. Navodno, postoji period od šest sati posle traume kada se može uticati na to kako se traumatična iskustva oblikuju u umu. Tokom tog perioda igranje Tetrisa može okupirati moždane kanale i sprečiti upisivanje nepoželjnih sećanja.

Danas malobrojni uređaji nemaju implementiran Tetris. Dostupan je na svim operativnim sistemima (macOS, Windows, Linux, itd.), svim sistemima za zabavu (Nitendo, PlayStation, Xbox), mobilnim telefonima (50 miliona preuzimanja EA verzije na Ajfonu), pametnim satovima, VR (Virtual Reality) sistemima itd. To igra koja se nalazi u muzejima moderne umetnosti, koja ima kvalitet koji će nadživeti savremenu tehnologiju. Ali i priča o Tetrisu je lepa i zanimljiva priča o tehnologiji, biznisu, hladnom ratu, nastanku kulture koja prethodno nije postojala u Rusiji. Priča u kojoj beskrupulozni zapadni biznismen otima ideju sa istoka, o problemima političkih sistema koji ne poznaju intelektualnu svojinu, o igri koja je probila gvozdenu zavesu.